Sve firme i preduzetnici registrovani u APR-u moraće da plaćaju članarinu u Privrednoj komori Srbije (PKS), koja iznosi do 185.000 dinara mesečno. Naime, pre nekoliko dana u Službenom glasniku objavljena je odluka Ustavnog suda kojom se potvrđuje da je obaveznost članstva u PKS u saglasnosti sa Ustavom. Time je ovaj sud odbacio inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o privrednim komorama koji predviđa obavezno članstvo i odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti ovog dokumenta, koji su podneli narodni poslanici.
Pomenimo, članstvo u Komori bilo je obavezno do 2013. godine, kada je zakon promenjen i kada je taj namet skinut sa leđa privrednika. Kako je Privredna komora Srbije ostala bez značajnog prihoda, novim zakonom, važećim od 2017. propisano je da su sve firme u obavezi da plaćaju članarinu. Privrednici su se bunili, pretili bojkotom, da bi se njihovo nezadovoljstvo okončalo podnošenjem nekoliko inicijativa i predloga Ustavnom sudu.
Nakon dve i po godine ovaj sud doneo je odluku, a firmama ovih dana stižu opomene da plate dug za članarinu za 2017. godinu.
-Na osnovu Odluke o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju PKS u 2017, članovi su u obavezi da Komori uplaćuju jedinstvenu članarinu, shodno Zakonu, Statutu PKS – navodi se u opomenama u koje je VOICE imao uvid.
Firme se pozivaju da dug po osnovu neplaćene članarine uplate na račun Komore u roku od 15 dana po prijemu ovog poziva, a u protivnom PKS će biti prinuđena da “zaštitu zakonom propisanog finansiranja zatraži pred nadležnim sudom”.
Takođe, u opomeni se naglašava da su svi sudski postupci, koji su do sada pokrenuti zbog dugovanja po osnovu članarine, rešeni u korist Komore.
Privrednici: Komora zastupa svoje interese, a ne naše
-Moja firma ima 15 zaposlenih, a Komori dajemo četiri plate. Četiri radnika rade za njih, što znači da svakog meseca moram da obezbedim četiri zarade za potrebe ogromnog, besmislenog sistema koji je postavljen tako da kao parazit živi na leđima privrednika, a ne tako da privreda od njega ima vajde, kaže S. M, vlasnik vojvođanskog poljoprivrednog preduzeća.
U razgovoru za VOICE dodaje da je mesečna obaveza na osnovu članstva u PKS za njegovu firmu 185.000 dinara, što je ogroman namet.
– Od njih privreda nema ništa, samo otimaju novac, a na koji način ga potom troše, ne znamo. Pretpostavljam da najveći deo preduzeća u Srbiji nema informacije o tome. Pritom, niko me nije pitao kada je zakon donošen da li želim da budem član Privredne komore, kako ocenjujem njen rad, šta bih tu menjao… Među privrednicima, barem u našoj branši, nije sprovedena nikakva analiza naših potreba za tom vrstom udruživanja i naših očekivanja – veli ovaj privrednik.
On je pre par dana takođe dobio opomenu zbog neplaćanja članarine u kojoj se upozorava da će se, ukoliko dug ne plati za dve nedelje, protiv njegove firme povesti postupak pred sudom. Prema evidenciji koju PKS poseduje iznos neplaćene članarine za ovo preduzeće u 2017. je 2.220.000 dinara.
-Znali smo da je uvedena obaveza plaćanja članstva, ali kako je to pitanje bilo dugo na Ustavnom sudu, nismo uplaćivali članarinu, niko nam to nije ni tražio. Sada nam dolazi opomena da platimo za celu godinu, što nije u redu i što je za nas, s obzirom na mesečni iznos od 185.000 dinara, neizdrživo. Pritom, ne znamo za šta dajemo te pare, šta toliko plaćamo, šta je Komora uradila da u toj meri poboljša ambijent za naše poslovanje – pita se ovaj vlasnik firme najavljujući tužbu prema PKS.
Ne ulazeći u pitanje Ustavom zagarantovanog prava svakoga da ostane izvan udruživanja, direktor novosadske IT firme D. S. u razgovoru za VOICE ukazuje na to da nametanjem ovakvih obaveza država ne šalje dobru poruku privrednicima i stvara još dublji jaz u tom odnosu.
-Samim tim što Komora na ovaj način primorava privrednike da plaćaju članstvo dokazuje svoju slabost, neutemeljenost i neefikasnost. Trebalo bi da živi od članarine i da članovi, naravno, od nje imaju koristi – kaže naš sagovornik.
Dodaje da godinama Privredna komora služi za uhlebljenje “podobnih kadrova”koji neosnovano imaju jako visoke plate i druge privilegije.
-Da od takvog sistema ima koristi, plaćao bih članarinu svojevoljno, ne bi na to trebalo da me teraju ni zakon ni PKS – poručuje D. S. i pita zašto je država prebacila taj namet privredi koja se guši u visokim akcizama, porezima…
Članarina od 600 do 185.000 dinara, po veličini preduzeća
U odluci o plaćanju članarine PKS navodi se da su članovi Komore svi privredni subjekti koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije. Dodaje se da se članarina obračunava prema veličini pravnog lica razvrstanog na dan sačinjavanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2017. godinu i poslovnom prihodu ostvarenom u toj godini, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.
Tako mikro pravna lica plaćaju 600 dinara plus iznos od 0,004 odsto poslovnog prihoda, mala preduzeća plaćaju 3.600 dinara uz isti procenat poslovnog prihoda, srednja 43.000 dinara, a velika 160.000 dinara plus 0,004 odsto prihoda.
Mesečna članarina Komori iznosi najviše 185.000 dinara odnosno najviše u visini 1/12 godišnjeg iznosa koji se priznaje kao rashod za članarine komorama u poreskom bilansu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, navodi se u odluci.
Članovi koji imaju poslovni prihod manji od 20 miliona dinara ne plaćaju deo članarine po osnovu poslovnog prihoda.
U odnosu na prošlu godinu, odluka o članarini PKS u 2019. razlikuje se u tome što sada i zadruge, koje su članovi organa i granskih udruženja Komore, plaćaju članarinu kao i svi ostali članovi. Brisana je i odredba kojom je bilo predviđeno da članovi Komore koji pristupe članstvu, a nisu članovi organa i tela PKS, plaćaju 1.000 dinara mesečno.
Manojlović: Ustavni sud i PKS na istim talasima
Otkako je najavljena zakonska obaveza da svi privrednici plaćaju članarinu Privrednoj komori Srbije, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti tvrdi da je to suprotno Ustavu. Prvu inicijativu za ocenu ustavnosti zakona koji je stupio na snagu 2017. podnelo je ovo udruženje.
Po rečima predsednika Udruženja Save Manojlovića sporne odredbe su u suprotnosti sa Ustavom zajamčenim pravom da se ostane van svakog udruženja, sa Ustavom definisanom slobodom preduzetništva koja isključuje mogućnost ovakvog oblika udruživanja i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj članstvo u udruženjima u kojima pretežu privatno-pravni elementi, poput PKS, ne može biti obavezno.
Uz nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti, Ustavnom sudu stigao je i predlog slične sadržine – potpisalo ga je, po Manojlovićevim rečima, 47 poslanika.
Komentarišući odluku suda o tome da se obaveznim članstvom ne krši Ustav Manojlović za VOICE naglašava da je njome izbegnut odgovor na suštinsko pitanje i da je celo obrazloženje napisano na 13 stranica dato tako da se opravda članstvo u PKS.
– Način na koji Ustavni sud postupa je upitan. Naime, ni u jednom momentu se ne osvrće na odredbu koja se tiče slobode udruživanja, to jest svodi je na zakon o udruživanju. I pitanje javno-pravnih ovlašćenja, kao i da li određeno telo (PKS) ima javno-pravni karakter svodi na to da li mu je ono dodeljeno zakonom. Na taj način svakom telu možete da dodelite javno-pravno ovlašćenje. Suština ove odluke Ustavnog suda je da zakonodavac može sve – ocenjuje Manojlović.
Napominje da je uloga Ustavnog suda da svojim odlukama pokazuje gde su ustavne granice, a on to ne radi. Naprotiv, ide za zakonodavcem i opravdava to probijanje crvenih granica koje uspostavlja Ustav, kaže Manojlović.
Pita se zašto Ustavni sud nije zakazao javnu raspravu o ovome i zašto mu treba toliko vremena da reši to pitanje ako je ono tako prosto.
-Sud citira odluke nemačkog Ustavnog suda, stranu praksu. Pritom, to je ovlašćeno pokrenut postupak, predlog je podneo ovlašćeni predlagač. U celom tom postupku video se i „tajming“ i simbioza delovanja Privredne komore i Ustavnog suda. A sve je povezano i sa našom kampanjom u javnosti. Kada smo pravili kampanju protiv odluke o obaveznom članstvu, Ustavni sud je ćutao. Privrednoj komori nije tada padalo na pamet da traži od privrednika da plaćaju. Čak su isticali da iako imaju zakonska ovlašćenja neće posezati za prinudnom naplatom – podseća Manojlović. – Kada je prestala medijska kampanja, tek onda je PKS i to tačno pred donošenje odluke Ustavnog suda, krenula polako da šalje opomene privrednicima. Kao da postoji dvosmerna komunikacija.
Po njegovim rečima simptomatično može biti i to što Ustavni sud u periodu pre zamene nekoliko sudija, u tom intermecu, rešava najkontroverznije predmete.
–Rešeno je pitanje obavezne članarine PKS, pitanje penzija i pitanje Beograda na vodi i to krajem aprila i to sve početkom maja, pred majske praznike. Tačno u momentu kada će građanski protesti utihnuti – ukazuje Manojlović.
Predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti podseća da je 2017. godine, u jeku medijska kampanje protiv obaveznog članstva, dato javno obećanje ministra privrede Gorana Kneževića da će se nakon godinu dana članarina plaćati samo prve godine, a onda će se ukinuti.
-Sve su to pokušaji da se jačina medijske oštrice otupi. Te izjave su uvek neka vrsta anestiziranja javnosti. A apsurdno je da 18.000 evra košta mesečna članarina za koju se ne dobija ništa. Upitni su i kriterijumi po kojima se određuje iznos članarine. Pravno gledano, smatramo da je članstvo neustavno, da je članarina nezakonita, a suštinski ovo je reketiranje privrede. I to privrednici znaju. To što Ustavni sud pominje da je dovoljno to što PKS ima javno-pravna ovlašćenja nije argument. Pa zakonom možete da dodelite svakom udruženju javno-pravno ovlašćenje. Ustavni sud mora da bude branilac slobode i prava a on to nije, ide za zakonodavcem i čisti njegove brljotine svojim obrazloženjima, što se može videti i na primeru odluke o obaveznom članstvu u PKS – naglašava Manojlović.
Plate porasle 670 miliona dinara
VOICE je Privrednoj komori Srbije poslao pitanja u vezi sa plaćanjem članarine, dugovanjima privrednika i prihodima koje ona ubire po ovom osnovu. Do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.
Iz finansijskih izveštaja o poslovanju Privredne komore Srbije objavljenih na sajtu Agencije za privredne registre (APR) vidi se da je prihod PKS značajno povećan upravo u 2017. Te godine poslovni prihod iznosio je 2,6 milijardi dinara, a u 2016. Komora je prihodovala 1,2 milijarde dinara, u 2015. milijardu dinara…
U dokumentima objavljenim na APR-u vidi se i da je u 2017. godini samo od članarine Komora imala prihod oko dve milijarde dinara. Dakle, članstvo joj je bilo najveći izvor finansiranja. U 2018. ukupan poslovni prihod PKS, kao i prihod od članstva se smanjio – ukupno je Komora imala dve milijarde dinara, a od toga, od članarine je ubrala 1,5 milijardu, što joj je opet bio najznačajniji izvor.
Važno je napomenuti i da su se u 2017. značajno povećali i poslovni rashodi Komore. Te godine iznosili su 2,2 milijarde dinara, milijardu više nego prethodne. Najviše para otišlo je na zarade zaposlenih: u 2016. troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih prihoda iznosili su oko 633 miliona dinara, a u 2017. povećani su na 1,3 milijardu. Dakle, lični prihodi u PKS u 2017. porasli su za oko 670 miliona dinara.
Slađana Gluščević (VOICE)
